Nakon porođaja mame prolaze kroz rokerkoster emocija i često im mnogo znači podrška i pomoć u prevazilaženju ove emotivne bure. Pre svega od partnera, a zatim i od okoline. 

Pozivi i posete rodbine i prijatelja su iz dobre namere, ali nekad se desi da to mami bude emotivno veoma teško. Posebno kad mama dobije pitanja na koja je teško odgovoriti ili na koja nije spremna. 

Razmišljala sam da napišem listu pitanja koja su nepoželjna za postavljanje u prvom trimestru posle porođaja i kasnije, ali sam se ipak odlučila da ovaj tekst posvetim jednom pitanju koje je verovatno najbolnije nakon porođaja, a to je: “Zašto ne dojiš?”

Nakon porođaja mame imaju tri opcije: da isključivo doje bebu, da je hrane kombinovano dojenjem uz dohranu, i da je hrane isključivo adaptiranim mlekom. Sve tri opcije su medicinski prihvatljive.

Ako napravimo paralelu između bebe neke druge mame i našeg deteta, shvatićemo da mi kao majke ne dozvoljavamo previše da se neko bavi tanjirom koji poslužujemo našem detetu i šta se u njemu nalazilo jutros za doručak. Može da se desi da nam bude neprijatno ako nam neko postavi to pitanje.

Kad odete u posetu mami i bebi, pre nego što je pitate da li doji ili zašto ne doji, razmislite, ali i pročitajte neke dodatne informacje…

  • Određeni procenat žena ne može da doji ili isključivo doji svoju bebu iz bioloških razloga, a za to je potrebna medicinska podrška. Ukoliko je nekome potrebna informacija kome se može obratiti može mi pisati mail kako bih podelila informaciju, da ovaj tekst ne bi postao reklama. 
  • Postoje mame koje mogu da doje svoju bebu, ali se nisu snašle, nisu imale dovoljno informacija i prakse, nisu imale podršku kada im je bilo teško ili su čak imale problem jer su ih partneri i najbliža okolina obeshrabrivali u tome. Dešavaju se različite poteškoće koje se prevazilaze, a vezane su za tehniku dojenja. Za to takođe postoji podrška savetovališta za dojenje, gde će obučene savetnice za dojenje (ujedno i mame sa iskustvom) pomoći mami da uspešno doji. 
  • Određeni procenat mama može da doji, ali ne želi.

Kad pitate mamu zašto ne doji svoju bebu, postavili ste joj privatno pitanje. 

Iza njenog odgovora može da se izgubi dostojanstvo suviše privatnim razlozima, a verovatno će i osećati grižu savesti jer nije ispunila nešto što se od nje očekuje i imaće strah da nije dovoljno dobra majka svojoj bebi.

Ukoliko mjaka ne pokrene pitanje dojenja, ne insistirajte. To je njena lična stvar.

Mama koja ne doji nije manje mama. 

Mama koja ne doji ne voli manje svoju bebu.

Mama koja ne doji nije izdala svoju bebu.

Mama koja ne doji je kao i ostale ponekad umorna, nenaspavana, osetljiva, srećna, tužna, uplašena…

Kad idete u posetu mami i bebi naoružanje se pozitivnom energijom i razumevanjem, ali se i spremite da obuzdate znatiželju. Ne morate da postavite baš svako pitanje koje želite, jer time možete da sprečite da povredite jednu novorođenu mamu. 

Vesna Milosav-Brkić

Savetnica za dojenje Udruženja „Roditelj“